SREĆA JE LAKA KAO PERO
SREĆA JE LAKA KAO PERO
Spavao si,
Lice ti belo na mesečini.
Ruka mi ukočena
Ne pođe u tvom pravcu.
Bližio se kraj, dani odbrojani.
Odlutaću teškim korakom,
Neka me više nema.
Opasan svaki korak,
Pređoh trnje
Ne zaustavih hod.
Zašto sam varala sebe
Da trajaćemo u vremenu?
Sreća je laka kao pero
Oduva je prvi vetar.
Stiže nesreća a ona
Teška kao noćna mora,
Mene ne obiđe.
Sabrala sam
Sva dobra, velika sećanja.
Ružna sakrila u polomljen
Pretinac duše.
Dišem, da prođe dan
I svaki sledeći...
Znam,
Proći će sva četiri godišnja doba
Hladnoća i zima me rastužuje.
Plačem što sam se rodila,
Valjda u zao čas
Ili u zbrci u vremenu.
A TI,
Ti potrese moje zbunjeno srce.
Tiha, nečujna ostadoh sama.
Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=207311
U ČAMCU
U ČAMCU
Od Sunca sjaj, na reci trag
Mali čamac isplovi taj
S neba gleda čađavi vrag
I on stiže u ovaj kraj.
Nesta Sunca, stade čamac
Naokolo turobni muk
Toga časa bum u pramac
U daljini odleže zvuk.
Kao tinta nebo celo
Oblak crni sakrio dan
Kiša pada obli selo
A krupna kap pade na dlan.
Oko čamca vrije voda
Udar s neba zlokobni kres
Voda tutnji i kao da
Vrag tu igra poslednji ples.
Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=207309
KAD SE PROBUDIM IZ SNA
KAD SE PROBUDIM IZ SNA
Kad se probudim iz sna,
Da li će sve da prođe?
Rane koje srce zadobi
Čekajući sudnji čas da dođe.
Sama do smrtne kobi,
Gurnuta do dna.
Kad se probudim iz sna,
Videću ravnicu i sela
Melene kuće, stare
Od kiše prepune bare,
Dva anđela bela,
Vade me iz dna.
Kad se probudim iz sna,
Ugledaću dom roditelja moji′
Moju majku koja uplašena stoji
Bleda lica, bez sjaja
Drhtavih ruku, plaši se kraja,
Vadi me iz dna.
Kad se probudim iz sna,
Ugledaću tebe, na peru slavna
Zlatnu svetlost i senu koja ide
Tvoj zid, reku, polja ravna
I nek moje oči vide
Kako me vadiš iz dna.
Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=206571
SANJAM - S.
SANJAM - S.
Sanjam mili, svake noći isti san.
Šetam sama pokrivačem od cveća,
Kapi rose svetlucaju dok ne dođe novi dan.
A ja plačem kao kiša – zaljubljena…
Znao si da nisam sama
Poklonio mi pogled i slatkih reči celu reku.
Podelili čari duboke k'o tama,
Uvukao u svilene zavese očiju, punih suza koje teku.
S tobom ležem i zorom ustajem
Od pogleda vatra me prožme
Usne mi se suše a šapat tvoj k'o nežna
Muzika u ušima mi dobuje.
Više ne znam da li sam daleko ili blizu
Jesam li s tobom dok bledi mesec počne da crveni.
Kad moje ruke zadrhte u nizu
Na pomen imena tvog
Ti se pomakneš u srcu mom.
Sanjam mili, livadu zelenu
Punu ptica, njihov poj a ti ljubiš nežno mene.
Na tvojim grudima moju ruku malenu
O Bože, zašto me zora baš sad prene?
Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=206570
