KAD SE PROBUDIM IZ SNA

KAD SE PROBUDIM IZ SNA

Kad se probudim iz sna,

Da li će sve da prođe?

Rane koje srce zadobi

Čekajući sudnji čas da dođe.

Sama do smrtne kobi,

Gurnuta do dna.

Kad se probudim iz sna,

Videću ravnicu i sela

Melene kuće, stare

Od kiše prepune bare,

Dva anđela bela,

Vade me iz dna.

Kad se probudim iz sna,

Ugledaću dom roditelja moji′

Moju majku koja uplašena stoji

Bleda lica, bez sjaja

Drhtavih ruku, plaši se kraja,

Vadi me iz dna.

Kad se probudim iz sna,

Ugledaću tebe, na peru slavna

Zlatnu svetlost i senu koja ide

Tvoj zid, reku, polja ravna

I nek moje oči vide

Kako me vadiš iz dna.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=206571