MEĆAVA

MEĆAVA

Noćas je vetar uzeo planinu
Divlje klizio njenim padinama
Belina je procvjetala i osvetlila tminu
Zavejala što nije već godinama.

Mećava velikih nanosa
Kovitla pahulje na zemlju pale
Zvezde u san utonule od zanosa
A ptice skrivene zaspale.

Teško kroz sneg gazim
Vodiš me a ruke ti vrele
Prkosiš mećavi koja lice ne mazi
Nestaju senke ispod nogu k'o strele.

Nevreme je vani a u nama mnogo sreće
Jačaju u srcu i glavi niti
Mi znamo da je od ovog trena veće
Sve čega nije bilo i ono što će biti.

Iskri, iskra u oku mom
Koja ruke i dušu spaja
Moje mokre noge u krilu tvom
Vatra kraj kamina sve obasjava.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=218182