PROHUJALI DANI

PROHUJALI DANI

Ravnicom lutam

Dok se talasaju zlatne klasi

Sporim korakom bez

Nade da ćeš da se vratiš.

Ispred mene senke

Put gaze i misli mi mute

U glavi bezdan

I zvuk neznan.

Sve bliže sam jazu

U daljini vidim kočiju.

Tamo si ti

I mio pogled tvojih očiju.

Nemir čudan,

Rečni tok muziku nudi

Ko začarana stadoh

Hladnoća me iz misli budi.

Krenuh stepenicama

Koje vode u mrak

Svici trepere

Daju mi tajni znak.

Ugledah obalu

Izidan tek rečni mol.

Sanjam li tebe uz suncobran od trske

I slamnati šešir tvoj.

Trpnem jednom, tu si

Pogledam nebesko prostranstvo.

Opet izgleda snivam,

Nestade ti i celo čovečanstvo.

Čekam – Zašto?

Vraćam prohujale dane.

Slatke misli lete

Na čarobne poljupce kraj reke.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=217451