SREĆA U SEĆANJIMA

SREĆA U SEĆANJIMA

U toku dana dok radim,
Rastanak s tobom na trenutak zaboravim.
Kako noć navlači svoje tamne zavese
Strepim da mi tuga neće opet dati,
Sklopiti oči u san.
Bleda, pa možda još bleđa
Od meseca koji mi miluje zracima lice,
Stojim uz prozor i razmišljam
Šta bi me učinilo srećnom?
Sreća, u sećanjima...
Kako naviru tako klonem.
Pokrijem oči,
Trepavicama teškim od suza.
Legnem zgrčena na pod
I jecam u dubokom jadu.
Jecam, dok mi suze ne postanu vrele
Pa počnu da me peku.
Podižem se,
Ležem na jednu stranu postelje.
Nesvesno onu drugu ostavljam tebi,
Tvoja će zauvek ostati.
Tonem u san od umora.
Vidim sebe ogrnutu plaštom
Od svilenih orhideja
Sa niskom bisera oko vrata
Kako koračam mekom travom
A bela mi bedra sijaju na mesečini.
Pored staze milujem dlanom
Svaki tek procvali pupoljak ruže
Na jednom ugledah suzu
Lagano spustih usne na nju,
Pa krenuh dalje.
Mesec se spustio na reku
U njemu vidim tvoje lice.
Čujem prirodu kako treperi,
Vetar mi na uvo šapuće poruku...
Talasi igraju svoj ljubavni pir.
Skidam ogrtač od latica,
Naga koračam ka tvom liku.
Koliko li je trajanje jednog trenutka?
Neostvariva željo mog života!

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=242996