ZNAO SI

snezanakt1 | 18 Dec, 2014, 03:44 | Generalna | (321 Reads)

ZNAO SI

Znam,
Da bi sad bio uz mene
Kad bi i pomislio
Koliko sam očajna
Jer se u sekundi
Sav moj svet srušio
I čitav dan
Ne prestajem da plačem.
Znao bi,
Reći one prave reči
Koje bi moj život
Okrenule u drugom smeru.
Znao bi,
Noć provesti sa mnom
Držati me u zagrljaju
Pa zorom umoran od nespavanja
Otići na posao,
Ali tek kad bih ti ruke
Savila oko vrata i izgovorila,
Koliko te volim, ljubavi moja.
Znao bi,
Sve ono što vidim u crnoj boji
Obojiti ružičastom
Kao i zidove naše sobe
A prigušiti svetlost, čarobnom lampom
I tad sam bila sigurna
Da dišemo i živimo jedan život.
Znao si,
Svaki pokret moj,
Trzaj gornje usne
A ni sama nisam toga bila svesna.
Znao si,
Milo moje
Zašto jecam u snu
I dozivam tvoje ime...
Znao si,
Da se plašim ostati bez tebe...

Znao si...

 

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=242997
Permalink | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

SREĆA U SEĆANJIMA

snezanakt1 | 18 Dec, 2014, 03:40 | Generalna | (306 Reads)

SREĆA U SEĆANJIMA

U toku dana dok radim,
Rastanak s tobom na trenutak zaboravim.
Kako noć navlači svoje tamne zavese
Strepim da mi tuga neće opet dati,
Sklopiti oči u san.
Bleda, pa možda još bleđa
Od meseca koji mi miluje zracima lice,
Stojim uz prozor i razmišljam
Šta bi me učinilo srećnom?
Sreća, u sećanjima...
Kako naviru tako klonem.
Pokrijem oči,
Trepavicama teškim od suza.
Legnem zgrčena na pod
I jecam u dubokom jadu.
Jecam, dok mi suze ne postanu vrele
Pa počnu da me peku.
Podižem se,
Ležem na jednu stranu postelje.
Nesvesno onu drugu ostavljam tebi,
Tvoja će zauvek ostati.
Tonem u san od umora.
Vidim sebe ogrnutu plaštom
Od svilenih orhideja
Sa niskom bisera oko vrata
Kako koračam mekom travom
A bela mi bedra sijaju na mesečini.
Pored staze milujem dlanom
Svaki tek procvali pupoljak ruže
Na jednom ugledah suzu
Lagano spustih usne na nju,
Pa krenuh dalje.
Mesec se spustio na reku
U njemu vidim tvoje lice.
Čujem prirodu kako treperi,
Vetar mi na uvo šapuće poruku...
Talasi igraju svoj ljubavni pir.
Skidam ogrtač od latica,
Naga koračam ka tvom liku.
Koliko li je trajanje jednog trenutka?
Neostvariva željo mog života!

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=242996
Permalink | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

...

snezanakt1 | 18 Dec, 2014, 03:32 | Generalna | (511 Reads)

U ovom trenutku dok spavaš
Slatkim snom pravednika
Sedam kraj tebe, verni sam sluga
Osluškujem kako mirno dišeš.
Nadvijam se nad tebe
Kao oblak koji pokriva sunce
Pa zemlju u trenu, ostavi u mraku.
Pružam svoje ruke, biljke puzavice,
Svijam ih oko tebe,
Privijam se na tvoje tople grudi.
Moj dah, lagani povetarac,
Lebdi iznad tvojih očiju.
Cvetaš k'o jasminov pupoljak u januaru.
Podižeš kapke,
Dlanom mi miluješ bledo lice.
Šapućeš na uvo, što i glasno možeš reći,
Jeza mi prolazi kroz celo telo.

Spuštam ti na usne vrelu poruku.

Vetar otvori prozor u znak protesta,
Provala munja i gromova.
Muti mi se pogled,
Vidim još jedan tvoj lik, lebdi u daljini.
Svesna sam sudba nas spaja ili razdvaja.

Trepavice mi teške, razmišljam.

Sad u zimskoj noći
Pod zracima punog meseca
Prošle su dve godine
A nas dvoje još uživamo u sreći
Ili patimo u teškim rastancima
Tad maštam kako ležem
Sa rukama oko tvog vrata.
Da mi je noć zaspati
Da se ne probudim jecajući
Zašto te samo u snu vidim.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=242995
Permalink | Komentari (0) | Trekbekovi (0)