...

Neka ničija noć ne bude kao moja,

Kad u snu osluškujem

Kjuč u bravi i otvaranje vrata

A srce iskače iz grudi, boli – budi me,

Od jastuk brišem vlažne oči od suza

Pa opet silno briznem u plač.

Neka ničiji rastanak ne bude kao naš,

Kao beg skitnica u nepoznato,

Bežanje od samih sebe,

Neobuzdane strasti, čulnosti,

Ljubavnih lanaca, začarane tamnice

Života...

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=238482