ČEMU UVREDA

ČEMU UVREDA

Sedim u kasne sate

Naslonjena uz stari brest

Misli mi pate

Ne mogu da smirim svest.

Noć mi se pridruži

U glavi struji k′o reka

Srce mi rastuži

Reč voljenog čoveka.

Vetar od  lišća plete

Venac i po njemu piše

Moje stihove sete,

Zbog kojih i brest uzdiše.

Spavaju ptice na grani

I ja bih – sve mi se seni

Svaki šum i najmanji,

Hod tvoj pričinjava se meni.

Širi se lepeza jutarnjih zraka

Da uhvati sunce a zašto ne bi?

U trenu nestade tihog mraka

A ja i dalje mislim o tebi.

Da li je java ili san

Misliću još mnogo leta

I svaki novi dan

Čemu uvreda od voljenog čoveka.

Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=232434