NA IZVORU ŽIVOTA
NA IZVORU ŽIVOTA
Na izvoru života
Nema kraja
Jedna ljubav se rađa
Svakog novog maja.
Rumeno ti lice
Linije jasne
Osmeh ti živne
Pa u trenu zgasne.
Ljubim te kad
Oblaci plove
Sivi, iza ravnice
Nepregledne ove.
Rumeno ti lice
Linije jasne
Osmeh ti živne
Pa u trenu zgasne.
Srećo mila
Od zlata suva
Šta biva s nama
Dok košava duva?
Zagrljeni ove noći burne
Ispod savijenih grana
Pod ogrtačem tela
Ne postoji druga strana.
Na izvoru života
Nema kraja
Jedna ljubav se rađa
Svakog novog maja.
Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=214618
U NEKOM DRUGOM ŽIVOTU
Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=214284
IGRA SENKI
IGRA SENKI
U noći tišina.
Na jastuk oslonjena iščekujem vest
Misli mi konfuzne, da li će doći
I jedna razumna u moju svest.
Prisutan telom čovek leži kraj mene
Duh njegov kroz snove luta
Srce mi misao rastuži
Šta učini pogrešna reč koja zaluta?
U seni lampe
Po zidu prsti pletu svoj venac
Na tren u uglu sobe sve
Pade kao u dubok zdenac.
Na stropu lepeza od raširenih ruku
Hvata je svetlosni vir
Kao da uz muziku i buku
Prsti vode svoj sopstveni pir.
Igraju ptice po zidu
Uigran svoj ples
Al' svaki pokret, skok i
Drhtaj odaje moj bes.
Čujem kraj sebe uzdah
Kroz mene struji krv k'o reka
Stisnu me „onako“ ruka muški,
Nestade besa a ja k'o pamuk meka.
Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=214241
U NEKOM DRUGOM ŽIVOTU
U NEKOM DRUGOM ŽIVOTU
Ako smrt uzme mene
Ne plači dragi, čekaću te
U nekom drugom životu.
Verujem da tamo
Nema tuge, nema suza
A u ljubavi ne postoje granice.
Ostane li pusto iza mene
I shvatiš da se ovaj
Izgnanik, nikako ne javlja
Oslušni bolje srećnog osmeha eho
Hrabro kreni, moja sena
Pored tebe je uvek.
Verna ljubavi!
Pojaviću se u tvojim snovima
Kao znak koliko mislim na tebe
I na ovom mestu, dalekom
S kojeg povratka nema.
Kad god mesec uplovi kroz prozor
Naše sobe i ja ću s njim nežno
Kao zrak da pomilujem tvoje lice
Tad pohodim kroz tvoje snove
Ulazim ti u toplo srce
I ostajem u njemu do svitanja.
Spavaš,
Skrhan od tereta života
Kao brod koji je izašao iz bure
A ti putnik, lutalica
Pobednički se uvek
Vraćaš svojoj kući.
Na jastuku mom
Gde su tvoje usne ljubile moje
Ugledah hartiju i poznat rukopis
Meni je pisala draga ruka tvoja.
Čitam…
-Tebi zauvek-
„U paučini vremena
Sećanja sad blede
Okrivljen da sam samo
Tvoju ljubav krio
Osvrnuh se za sobom
Sada kose sede
I zauvek te molim
Oprosti nisam znao!“
Plačem, uznemirena
Opet put težak i mučan
Odlazim i gledam
Tvoju kosu sedu.
Plašim se u ovoj tmini
Ostati bez tebe i tvojih ruku
U čijem sam zagrljaju
Jedino sigurna bila.
Strah me je,
Kad te pozovem
Da se ne pojavi tuđe izopačeno lice
Nečiji pipci da me ne odvuku
U mračne prolaze a samo ti znaš
Koliko sam uplašena kad te nema.
Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=213627
CRNO – CRVENO
CRNO – CRVENO
Crnim protkano nebo
Meni crno a nekome vedro
Crna dubina, Crnog mora
Crna je zemlja, crna i gora
Crvene mi vlasi, ipak „crna“ ja
Kažu u mraku crveno sja.
Crno, protkano zlatnim zablista
Crnilo šume lepota je čista.
Crno osećam – jako duboko
Lijem suzu koja prži oko.
Crn si, uz tebe i ja
Opet u mraku crveno sja.
Crna tugo moja, teška patnja
Sumorne misli, večita pratnja.
Jecam bez glasa
Ej, slobodo sudnjeg časa
Zove me nebo, osećam ja
A u mraku i dalje crveno sja.
Trackback URL: http://www.blog.rs/trackback.php?id=212024
